Ugovorom o doživotnom izdržavanju se zaključuje pravni sporazum kojim se jedna strana obavezuje da do kraja života drugoj strani pruža brigu. Zauzvrat, nakon smrti primaoca izdržavanja, davalac stiče određenu imovinu ili prava.

Da bi imao pravnu snagu, ugovor mora biti sastavljen u zakonom propisanoj formi i overen kod javnog beležnika. Njegova osnovna svrha je obezbeđivanje sigurnosti starijim osobama, kako kroz materijalnu podršku, tako i kroz brigu i negu.

Ovaj pravni institut često se koristi kao način regulisanja međusobnih odnosa i obaveza između ugovornih strana. U nastavku saznajte detalje o tome kako ovaj ugovor funkcioniše.

Šta znači ugovor o doživotnom izdržavanju?

Zakonom o nasleđivanju je regulisan ugovor o doživotnom izdržavanju kojim se jednoj osobi omogućava da dobije potrebnu brigu i sigurnost, dok druga stiče pravo na njenu imovinu nakon smrti.

Ovakav ugovor se najčešće sklapa kada starija ili bolesna osoba želi da osigura negu u zamenu za imovinu. To može uključivati obezbeđivanje stana, hrane, odeće, medicinske nege i drugih potreba.

Takođe, davaocu pripada odgovornost za organizaciju sahrane.

Koja imovina može biti predmet ugovora?

Ugovor može obuhvatiti samo imovinu i prava koja primalac poseduje u trenutku potpisivanja. Najčešće se radi o nekretninama, ali može uključivati i druge vrednosti, poput pokretne imovine ili novčanih sredstava.

Često ugovor predviđa i zajednički život davaoca i primaoca izdržavanja kako bi se obezbedila stalna briga. Primalac ima pravo na dostojanstvene uslove života, a posle njegove smrti davalac postaje vlasnik imovine navedene u ugovoru.

Visina izdržavanja zavisi od potreba primaoca i mogućnosti davaoca, a da bi se izbegli nesporazumi i mogući sporovi, ugovor mora jasno da definiše njihova prava i obaveze. Ako nisu precizno navedeni uslovi izdržavanja, smatra se da obuhvataju sve osnovne potrebe primaoca predviđene Zakonom o nasleđivanju.

Koje su osnovne odlike ugovora o doživotnom izdržavanju?

Ugovor o doživotnom izdržavanju spada u pravne poslove koji se realizuju nakon smrti davaoca izdržavanja. Dakle, primalac izdržavanja stiče imovinu tek po njegovoj smrti, čime se razlikuje od ugovora koji odmah proizvode pravne posledice.

Ovaj ugovor zasnovan je na poverenju između ugovornih strana, a često ga sklapaju osobe koje su već bile u bliskim odnosima.

Ovde je bitno napomenuti da imovina prenesena na osnovu ovog ugovora ne ulazi u ostavinsku masu, ne podleže zakonskom nasleđivanju i ne utiče na obračun nužnog naslednog dela.

Zašto je bitno pravilno sastavljanje ugovora o doživotnom izdržavanju?

Ugovor o doživotnom izdržavanju zahteva poštovanje stroge forme, što znači da mora biti jasno definisan i sastavljen u skladu sa zakonom. Ovaj ugovor se isključivo zaključuje kod javnog beležnika i tako osigurava njegovu pravnu validnost.

Pre nego što dođe do overe, neophodno je izraditi nacrt ugovora, a kako bi se izbegle pravne nepravilnosti, preporučljivo je da se angažuje advokat za nasledno pravo.

Jedan od osnovnih elemenata ugovora je obaveza javnog beležnika da upozori ugovorne strane da imovina obuhvaćena ugovorom neće ulaziti u zaostavštinu primaoca izdržavanja, niti će nužni naslednici moći da je potražuju. Ako ugovor ne ispunjava sve formalne zahteve, neće imati pravno dejstvo.

Kako se reguliše solidarna obaveza pružanja izdržavanja?

Ugovorom o izdržavanju može biti predviđeno da se na strani davaoca ili primaoca izdržavanja pojavi više osoba. Ukoliko se više lica obaveže da pruži izdržavanje, smatra se da je njihova obaveza zajednička, osim ako ugovorom nije drugačije određeno.

U takvim slučajevima, primalac izdržavanja može da zahteva da bilo koji od dužnika ispuni celokupnu obavezu.

Ako postoji više korisnika izdržavanja, svako od njih ostvaruje pravo na svoj deo pomoći, u skladu s ugovorenim uslovima.

Šta morate znati pre nego što potpišete ugovor o doživotnom izdržavanju?

Prilikom sklapanja ugovora o doživotnom izdržavanju, važno je razumeti njegove glavne stavke kako biste izbegli moguće komplikacije jer osoba koja preuzima obavezu izdržavanja često snosi troškove koji se ne podudaraju sa vrednošću imovine koju će kasnije steći.

Jedna od osnovnih karakteristika ovakvih ugovora je neizvesnost, odnosno aleatornost. To znači da prilikom potpisivanja nije moguće precizno odrediti koliko će ugovor trajati ni kakve će tačno obaveze imati obe strane. Ako element neizvesnosti ne postoji, ugovor može biti ništavan.

Zbog toga se ugovor o doživotnom izdržavanju obično zaključuje sa osobom koja je u relativno dobrom zdravstvenom stanju, jer se zasniva na pretpostavci da će izdržavanje koje obveznik pruža tokom godina približno odgovarati vrednosti imovine koju će naslediti.

Kada ugovor može biti osporen?

Ako ugovor nema aleatorni karakter, može se poništiti. Na primer, ako je potpisan sa osobom koja je već teško bolesna, jasno je da postoji nerazmera između dobijene imovine i pruženog izdržavanja.

Takođe, neizvesnost donosi rizik. Moguće je da će osoba koja prima izdržavanje preminuti ubrzo nakon potpisivanja, zbog čega će druga strana steći imovinu uz minimalne troškove. S druge strane, može se desiti da obveznik izdržava primaoca duže nego što je očekivano, što finansijski opterećuje i menja prvobitne pretpostavke.

Pored neizvesnosti, zakon može da zahteva dodatne provere, poput saglasnosti organa starateljstva ili procene mentalne sposobnosti primaoca izdržavanja da donosi pravne odluke.

Kako bi se izbegli budući problemi, pre sklapanja ovog ugovora važno je konsultovati pravnog stručnjaka. Ako postoji sumnja da ugovor nije pravičan ili da može naneti štetu osobi koja ga potpisuje, neophodno je brzo reagovati i preduzeti odgovarajuće pravne korake.

Izvor slike: https://pixabay.com/photos/hands-old-old-age-senior-citizens-4344711/

Autorski tekst: SrbijaSpace.rs

Kako ste ocenili ovaj tekst?