U vreme kada novac neprestano cirkuliše, falsifikovane novčanice se veoma lako provuku i prođu kroz mnogo ruku pre nego ih neko zapazi. Činjenica je da falsifikati postaju sve sofisticiraniji, i mada zbog umešnosti njihovih tvoraca prepoznavanje lažnog novca danas zna da bude izazov, zahvaljujući naprednim tehnologijama to nikako nije nemoguća misija.

Međutim, lažne novčanice i dalje predstavljaju veliki problem koji utiče kako na pojedince kojima pokvari dan, tako i na čitavu globalnu ekonomiju. Statistika upozorava da se u lažnom novcu nepovratno gube milioni svake godine, te se baš zbog toga sve češće susrećemo sa modernim sistemima detekcije.

Kako detektovati falsifikovan novac?

Bilo da odete u menjačnicu, banku, ili običnu radnju u tržnom centru – primetićete da su opremljeni jednom od ovih pametnih spravica. Iako falsifikatori koriste sve naprednije metode, banke, trgovci i finansijske institucije uzvraćaju udarac najsavremenijim detektorima. U nastavku istražujemo koje se sve tehnologije kriju iza ovih jednostavnih uređaja, i na koji to način otkrivaju ono što bi promaklo čak i istreniranom ljudskom oku.

1. Ultraljubičasta (UV) detekcija

Za početak, otkrivamo jednu od najstarijih, ali i dalje vrlo efikasnih metoda provere novčanica. Sigurno ste nekada videli ovaj veoma kompaktni prenosivi UV detektor novca, koji na jednostavan način otkriva specijalne UV oznake koje svaka validna novčanica poseduje.

Ove oznake bi trebalo da uvek zasvetle pod ultraljubičastim svetlom, dok su falsifikati često bez ovih karakteristika ili su oznake na njima nejasne, zamućene ili nepravilne.

2. Infracrvena (IR) detekcija

Infracrvena tehnologija je veoma popularna, jer omogućava proveru nevidljivih zaštitnih elemenata na novčanicama.

Prave novčanice imaju IR oznake vidljive samo pomoću posebnih skenera, dok ih falsifikati teško mogu precizno imitirati. Detektori sa IR detekcijom su izuzetno brzi i samim tim značajno olakšavaju vaš posao, čineći ga efikasnim i bezbednim.

Pored stacionarnih uređaja, na tržištu su dostupni i ručni UV i IR detektori, koji omogućavaju brzu i pouzdanu proveru novčanica bilo gde.

3. Magnetska detekcija

Kako bismo bolje razumeli na šta treba da obratimo pažnju kod falsifikata, možda za početak nije loše znati još poneki detalj koji čini svaku pravu novčanicu. Naime, mnoge novčanice sadrže magnetne čestice u mastilu koje je nemoguće videti golim okom.

Upravo tu na scenu stupaju detektori magnetske tinte, koji prepoznaju ove čestice i pomažu u otkrivanju falsifikovanih novčanica koje ih nemaju. Ovi detektori mogu da procene količinu i položaj magnetnog mastila, a neretko idu u kombinaciji sa IR detekcijom za apsolutno pouzdanu procenu.

4. Spektrometrijska analiza mastila

Danas nije potrebno da budete vrsni poznavalac ni novčanica, ni njihovih detektora. Dovoljno je da znate da moderni uređaji za detekciju koriste spektrometriju kako bi analizirali čak i sastav mastila na novčanicama.

Originalne novčanice reflektuju svetlost na specifičan način, dok falsifikati često koriste drugačije boje koje se vrlo lako prepoznaju ovom metodom.

5. Holografski skeneri

Jedna od najzanimljivijih karakteristika većine novčanica, ma koja valuta da je u pitanju, jeste svetlucavi hologram.

Ako se poigramo sa pravom novčanicom, i posmatramo je iz različitih uglova, primetićemo kako hologramski elementi menjaju boju, izgled ili sliku u zavisnosti od ugla pod kojim je nakrenemo.

Specijalni skeneri analiziraju i ove karakteristike i tako pomažu u otkrivanju falsifikata. Štaviše, kod nekih od prostije urađenih falsifikata hologram često deluje kao obična nalepnica ili se pak uopšte ne menja, tako da ga možete i sami opaziti bez detektora.

6. 3D skeniranje i analiza mikrostrukture papira

Jedno od glavnih pravila provere validnosti novčanice jeste da je prvo pažljivo osetite na dodir. To je zato što su originalne novčanice izrađene od specijalnih materijala koji imaju jedinstvenu mikrostrukturu.

Dakle, razlika između običnog papira i novčanice bi trebalo da se izrazito jasno oseti već na prvi dodir. Novčanice su savitljive, ne cepaju se lako i imaju jedinstvenu teksturu, a 3D skeneri to mogu precizno analizirati i u par sekundi raspoznati falsifikat.

7. Blockchain i digitalna autentifikacija

Iako nije direktno povezan sa papirnim novčanicama, blockchain sve više dobija na značaju u borbi protiv falsifikata. Digitalna autentifikacija je od neprocenjivog značaja i pomaže bankama i institucijama da prate tok novca i spreče distribuciju lažnih novčanica.

Veštačka inteligencija i mašinsko učenje

Veštačka inteligencija (AI) je već obogatila mnoga polja rada, a najnoviji modeli detektora je koriste kako bi identifikovali čak i najsuptilnije razlike između originalnih i krivotvorenih novčanica. Mašinsko učenje znači da što više podataka uređaji obrađuju, to vise uče i postaju precizniji u otkrivanju prevara.

Šta učiniti ako posumnjate na falsifikat?

Ukoliko vam dospe u ruke sumnjiva novčanica, bilo da ste je sami prepoznali, ili vam je detektor potvrdio sumnju, nikako je nemojte dalje koristiti.

Kada ste je već prepoznali, lažnu novčanicu bi po zakonu trebalo da predate u banku ili policijsku stanicu, gde će nadležni pokušati da joj uđu u trag.

Savremene tehnologije i moderni detektori novca čine posao falsifikatora sve težim. Od UV i IR provere, preko AI i blockchain rešenja, detekcija lažnih novčanica je sve brža, jednostavnija i pristupačnija.

Zaštita podataka u digitalnom dobu je veoma bitna. Sa detektorima je mogućnost ljudske greške svedena na nulu, dok se pouzdanim brojkama i validnim novčanicama poslovanje dovodi na sve viši nivo.

Detektori falsifikata su jednostavni za upotrebu i ne zahtevaju stručnost korisnika, a pružaju efikasno, precizno i sigurno poslovanje. S obzirom na to da falsifikatori stalno unapređuju svoje metode, od ključne je važnosti kontinuirano razvijanje i implementacija novih tehnologija kako bi se očuvala stabilnost finansijskog sistema, kako unutar jednog preduzeća, tako i čitave privrede.

Naslovna fotografija: https://www.freepik.com/free-photo/money-writes-with-white-chalk-is-hand-draw-concept_6170399.htm

Autorski tekst: Ljiljana Bugarin

Kako ste ocenili ovaj tekst?